info
review
5 2
ljanje pravnog okvira koji treba da promeni
nacin rada drzavnih i drugih javno-pravnih
organa. Nacin rada ovih organa treba da se
zasniva na elektronskim, a ne na papirnim
dokumentima.
Kljucni propisi u ovoj oblasti su sledei:
Zakon o elektronskom potpisu koji ureuje
mogunost izjednacavanja elektronskog sa
"klasicnim" potpisom; Zakon o zastiti po-
dataka o licnosti koji garantuje zastitu licnih
podataka pojedinca u odnosu na drzavu i koji
definise nacin njihovog korisenja u okviru
elektronskog poslovanja i u sistemu javne
uprave; Zakon o elektronskom dokumen-
tu koji ureuje odreene uslove i postupke
rada sa elektronskim dokumentom; Zakon o
elektronskim komunikacijama koji definise,
izmeu ostalog, uslove i postupke organa
drzavne uprave u oblasti elektronske komu-
nikacije, kao i izradu, instalaciju, upotrebu
i odrzavanje mreza za elektronsku komu-
nikaciju; Uredba o elektronskom kancelari-
jskom poslovanju organa drzavne uprave
koja ureuje odreene postupke za rad sa
elektronskim dokumentima u kancelari-
jskom poslovanju drzavnih organa; Uput-
stvo o elektronskom kancelarijskom poslo-
vanju u kojem se odredbe navedene u Uredbi
ureuju detaljnije, kao i ostali uslovi koje in-
formacioni sistemi i elektronska dokumenta
treba da ispune.
Poslovni proces produzenja registracije
vozila, realizovan kao eGovernment resenje,
zahteva postojanje elektronskih eviden-
cija ili nacionalnih registara u nadleznosti
razlicitih organa drzavne uprave i privred-
nih subjekata.
Nacionalni registri predstavljaju skup
razlicitih evidencija koje su u nadleznosti
organa drzavne uprave. Kljucna razlika
izmeu registra i evidencije je u tome sto
se podaci u razlicitim evidencijama mogu
preklapati, odnosno mogu biti istovetni ili
razliciti. Uloga nacionalnih registara je da
te podatke konsoliduju i ucine dostupnim
graanima ili institucijama iz oblasti javne
uprave. U danasnje vreme podrazumeva se
da nacionalni registar ima formu elektron-
skog registra.
Elektronske evidencije odnosno regis-
tri koji su bitni, a koje se odnose na subjekte
u poslovnom procesu produzenja registracije
vozila su:
Jedinstveni registar vozila MUP,
1.
Registar o izdatim licnim kartama
2.
MUP,
Registar prijavljenog, odnosno odjav-
3.
ljenog prebivalista i prijavljene promene
adrese stana MUP,
Registar polisa osiguranja od autoodgo-
4.
vornosti Udruzenje osiguravaca Srbije
(UOS),
Registar pravnih subjekata Agencija za
5.
privredne registre (APR).
MUP Republike Srbije, zapocinjanjem
realizacije projekta "Integrisanog automa-
tizovanog sistema za personalizaciju iden-
tifikacionih dokumenata", prati savremene
trendove u Evropi i svetu koji preporucuju
sisteme za personalizaciju identifikacionih
kartica i izradu vise razlicitih vrsta elektron-
skih dokumenata - licna karta, licna karta za
strance, sluzbena kartica, saobraajna doz-
vola, vozacka dozvola i dozvola za nosenje
oruzja. Licna karta i saobraajna dozvola
su elektronski dokumenti koji u svojim
cipovima imaju zapisane neophodne po-
datke za identifikaciju kako lica tako i vozila.
Pored integrisanog automatizovanog sistema
za personalizaciju identifikacionih dokume-
nata, a u skladu sa planovima da se odreene
baze i podaci kojima raspolaze MUP stave
na raspolaganje spoljnim institucijama od
interesa i graanima, MUP je razvio Ekstra-
net segmenta racunarske mreze. Na taj nacin
su omogueni preduslovi za razvoj eGov-
ernment resenja za potrebe drugih organa
drzavne uprave i MUP-a, privrednih sub-
jekata i samih graana. U komunikacionom
smislu, kroz "mrezu drzavnih organa" MUP
preko svog ekstraneta ostvaruje direktnu ko-
munikaciju sa Portalom eUprava.
Pojedini elektronski servisi, kao sto je
slucaj sa servisom za produzenje registracije
na ovlasenim tehnickim pregledima, mogu
zahtevati i upotrebu digitalnih sertifikata.
Digitalni (elektronski) sertifikat (digital cer-
tificate) je elektronski dokument koji izdaje
sertifikaciono telo (Certification Authority
CA). Digitalni sertifikat moze da se shvati
kao digitalna licna karta, jer sadrzi podatke
o korisniku sertifikata i podatke o izdavaocu
sertifikata. To je uverenje kojim se potvruje
veza izmeu podataka za verifikaciju elek-
tronskog potpisa i identiteta potpisnika, koji
je izdat od strane akreditovanog sertifika-
cionog tela. U Republici Srbiji trenutno su
akreditovana cetiri kvalifikovana sertifika-